Изложба скултура Илије Филиповић

Илија Филиповић Филип рођен је 1944. године у селу Рудна Глава, у близини Мајданпека. Скулптуром се бави од 1966. године. Живи и ради у Степојевцу. Излагао је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Значајније самосталне изложбе приређене су му у: Атељеу 212 у Београду, 1973; Музеју наивне и маргиналне уметности Јагодина, 1987; Галерие Цхарлотте у Минхену, 1988; Етнографском музеју Београд, 1997. године. Учесник је у преко 30 ликовних колонија од 1975. до данас. Члан је и стални учесник Крајинског круга, од његовог оснивања 1991. године. Најбројнија колекција скулптура Илије Филиповића налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, али се могу наћи и у збиркама Хрватског музеја наивне умјетности Загреб, Галерији Шарлота у Минхену, у Мартињију, Етнографском музеју у Београду, у Народном музеју у Зајечару, и другим јавним и приватним колекцијама

Својство стваралаштва Илије Филиповића Филипа најпре треба посматрати у нераскидивом односу са својствима материјала у коме уметник изражава сопствену креативну имагинацију. Узимајући у обзир природне карактеристике камена сиге које проналази у јаловини колубарског копа, Филиповић третира камен као започето дело природе које својим шупљинама и пукотинама већ садржи примарну сугестивност и асоцијативност, те подстиче уметника да скривену потентност облика ослободи како би га прилагодио личној уметничкој визији којом ће изразити унутрашњу садржину. Радећи техником искуцавања и клесања, уметник једноставном формом заокружује тематске преокупације, које лишене сувишних детаља и ослобођене приповедања, постају архетипске слике кроз чији се експресивни потенцијал уочава формално-садржинско јединство и упућеност на целокупност људског искуства, садржаног у темама рађања, страха, смрти, љубави, религије, митологије. Бивајући инспирисан митологијом и фолклором, демонским бићима из народних предања, животињама, људским фигурама и ликовима на којима препознајемо риболика уста и крупне округле очи попут оних на скулптурама из Лепенског вира, Филиповић открива порекло уметничке заинтересованости за садржаје који леже дубоко унутар људске психе, испреплетени и супротстављени у јединственом талогу колективног несвесног. Култура праисторијског човека, „путника прошлости“, традиција народних предања, мит о родном крају, одрастање у близини праисторијског рудника и брда Чока Окњи где је налазио камене облике, откриће културе Лепенског вира, потом утицај који су на њега извршили признатих наивни уметници колубарског округа, условила је да Филиповић отпочне свој рад у камену, чинећи да његова текстура, природна заобљеност и неправилности, постану део стилске особености и препознатљивог манира. Уметник посвећује посебну пажњу третману лица, истичући снажан емотивни набој и психолошку карактеризацију лика. Понегде се одређени елементи фигуре не издвајају из масе, већ остају део ње, једва приметно сугеришући облик, док је на другим местима приметан експресивнији третман, са снажним линијама које дубље рашчлањују камен и у зависности од мотива варирају своју улогу у акцентовању драмског аспекта.

https://youtu.be/t7KuiHAGwp4

ОБЈАВЉЕНО: 23.3.2021.