Онлине изложба Драган Јовановић – Гагац

Драган Гагац Јовановић је рођен 21.09.1977. године у Лајковцу, Србија. Сликарством се бави од 1997. године. Од 2009. године бави се необичном сликарском техником Арт-цоффее, коју је сам осмислио користећи талог од кафе за сликање на платну. Поред ове необицне технике слика и класичним сликарским техникама акрилик,уље итд. Учествовао је на више од педесет колективних изложби, а имао је и четири самосталне.

Значајније колективне изложбе:

• Најбољи млади сликари Ниш-арт фондације “ МЛАДИ 2012 “ са радом

“Беснило 2010”. Изложбе су одржане у Београду, Новом Саду и Нишу.

• Међународно тријенале уметности самоуких визионара Јагодина 2016 са радом “Бомбардовање 2016”. изложба одржана у Павиљону Цвијета Зузорић у Београду

• Ноћ музеја у Галерији Штаб у Београду 2017 – Изложба удружења Арт Брут Србија

• БАБС 2017 – ИИ Балкански Арт Брут Салон у Галерији Штаб у Београду

• Музеј Халле Сен Пјер – Париз 2017 – Турбуленцес он тхе Балканс са радом “Дан Д 2012 ”

• “Магична виталност маргиналних” Павиљон Цвијете Зузорић Београд 18.10.2018

Самосталне изложбе:

• Прва изложба одржана је у Лазаревцу 12.05.2011. године, у Галерији Симонида.

• Друга изложба одржана је у Лајковцу 21.12.2012. године под називом „Дан Д“.

• Трећа на Убу у Галерији Свети Лука 18.07.2014.

• Модерна галерија Лазаревац 22.03.2018.

Драган Јовановић Гагац сликајући ствара низ аутохтоних елемената који чине саставни део једног примитвног, митолошког, симболичког уметничког организма, где се смењују упливи сировог, дивљег, ритуалног, паганског и дечијег израза, понегде снажног колорита, на граници између застрашујућег и хумористичког. Бивајући наклоњен примитивној уметности чија уметност почива на сасвим другачијим матрицама од целокупног грчко-римског културног наслеђа и начина представљања, Гагац гради сопствени израз на извору „нецивилизованих“ форми изражавања које стварају узбудљиву интеракцију између свесног и подсвесног. Тај утицај се можда најбоље очитава у његовој ранијој серији радова који настају сликањем накупљеним талогом од кафе. Лонгитудиналне фигуре чији оштро изломљени, деформисани удови праве главни оквир композиције, настају из аутентичне потребе да се облици из физичког света појавности транспонују, сажму, оголе, удаље од претходног изгледа, како би се њихова суштина појавила јасније. Јако контурисање, евоцира понегде експресионистичке дрворезе, а креч беле секције које исијавају унутар композиција, као да учвршћују, подупиру и увезују окупљење целине. Фигурација је код Гагца доминантна и своди се на комбинацију стилизованих антропоморфних и зооморфних фигура, чији се лонгитудинални удови простиру преко платна у различитим вратоломним егзибицијама. Распарчани делови тела који заузимају места која им не одговарају, змијолике назубљене креатуре које гмижу по рубовима рама и функционално помажу композицију, стварају зачудан, апсурдан и магијски театар у коме је све могуће. Гагац на сцену изводи мноштво ликова који чекају да се њихова акција обелодани и постане управо један од главних елемената упозорења, путоказа или уточишта

https://www.youtube.com/watch?v=ynHq6SiMngs&feature=emb_logo

ОБЈАВЉЕНО: 25.2.2021.