Виртуелна Галерија КЦ „Хаџи Рувим“

Дина Станимировић – Биографија
Дина Станимировић рођена је 1971. године у Београду. Завршила је графичку дизајн у средњој сколи за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, а потом и кадемију примењених уметности и дизајна у Београду – одсек сликарство, у класи Ратка Лалића. Имала је неколико групних и самосталних изложби. Илуструје књиге и учествује на ликовним колонијама.
Слике Дине Станимировић упућују нас на загонетне, херметичне просторе, испуњене густим иконографским слојевима атрибута и симбола помоћу којих идентификујемо њено сликарство. На први поглед стиче се утисак да се просторни планови слика сукобљавају, да залазе једни у друге, ометајући природну равнотежу и спацијални поредак сваког од њих. Један од планова обично је рационалније архитектуралне природе, са свим карактеристикама препознатљиве перспективе и физичког устројства света реалности, дат у виду позорнице са које ће се обзнанити особена визуелна лирика уметнице. Ова лирика представља унутарњи субјективни глас и одјек свести ухваћене у мрежу подсвесног и непознатог, те се самом формом одупире јасном и једноставном тумачењу у терминима језика. Она чини простор унутар простора који својом појавношћу и наглом експресивношћу, установљава сопствене законитости, нарушавајући аутономију рационалног, али истовремено остајући у његовом загрљају. Скоро па хундертвасеровском разиграношћу линија и боја, Дина успева да нас магично увуче у свој микрокосмос у ком су кроз једну личну интерпретацију облика и значења, обједињени елементи хришћанске и паганске иконографије, имагинацијом духа дизајнирани мотиви, који се складно позиционирани, умотавају и одмотавају, гоњени различитим третирањем простора и материје. Да би се приказао сукоб или хармонија сукобљеног, Дина се служи линијом и бојом, као најдоминантнијим аспектом свог рада. Трагом сплетова линија и мрежом симбола, крећемо се универзумом који сугерише текстуални предзнак, јер је он приповедачког карактера, он је комуникативан, али није оптерећен тумачењем, већ даје форми могућност да својом ликовношћу говори другачијим језиком.

Александра Танић, историчар уметности

ОБЈАВЉЕНО: 23.3.2020.