Виртуелна изложба Маје Грбић

Маја Грба је по професији одговорни пројектант са искуством пројектовања објеката колективног и индивидуалног становања, пословних објеката, као и ентеријера. 1999. године дипломирала на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Основала је АМА 2017, Студио за архитектуру и дизајн, а од 2018. године власник је и један од оснивача галерије СОБА код Храма Светог Саве у Београду.

Маја Грба, као архитекта и сликар, у својим радовима обједињује два аспекта разумевања појавног света реалности који је као уметника окружује, а самим тим и два приступа грађењу слике која настаје као последица груписања и сазревања елеманата до одређене идеје о тој реалности. Први је везан за архитектуру, за обликовање површина које се налазе у тродимензионалном, физичком простору, користећи се бројним научним дисциплинама и функционалношћу, а други за сликарство и смештање идеје у оквир дводимензионалног, сликаног простора. Маја свој ликовни језик заснива на апстрактним формама, понегде на трагу уметности кубиста, кубофутуриста и многих других изданака апстрактних ликовно језичких формула, користећи различите стилске обрасце карактеристичне за развој ове врсте уметности, остајући увек на граници између предметног и беспредметног, на граници између препознавања и непрепознавања предмета као мотива од кога се кренуло. Њене композиције су динамичне, заинтересовање за однос простора и облика, за сам покрет, а дијалог вертикалних и хоризонталних линија, конкавних и конвексних површина, оштрих и тупих ивица, уводи нас на поље апстракције која појавни свет замењује мисаоном представом о њему. Насловима су додатно сугерисани основни концепти који неретко изражавају апстрактне појмове, мисли и осећања. Урбани градски пејзаж такође чини једну од главних Мајиних преокупација, где кроз густу решеткасту структуру, препознајемо низ стешњених кућица и зграда, са нанизаним прозорима, крововима и вратима. Било да је у питању делимична или потпуна апстракција, Маја остаје на свом путу проналажења нових и потврде старих ликовних решења која најбоље одговарају њеном сензибилитету и ликовној грађи предмета и идеје о њима.

Александра Танић, историчар уметности

https://www.youtube.com/watch?v=h9nTo0_l5r0

ОБЈАВЉЕНО: 23.4.2021.