Виртуелна изложба – Продан Обрадовић Чвале

Продан Обрадовић Чвале (1949 – 2020) био је сликар из Врела поред Уба. Завршио је Педагошки факултет у Ријеци. Излагао самостално и у оквиру групних изложби у Врелу, Бочару, Убу, Шапцу, Обреновцу, Златибору, Панчеву, Љигу, Ваљеву, Београду, Сопоту, Мионици, Лозници, Лајковцу…Учесник Јаловичке ликовне колоније 1995, 1996, 2001, 2002.

Слике Продана Обрадовића Чвалета пулсирају пред очима посматрача као какав живи организам. Оне не настају из класичне наративне, унапред припремљене литерарно-приповедачке структуре, нити их је могуће интерпретирати у терминима јасне експликације. Оне остају у сенци непреводивог визуелног језика који је тек у траговима могуће превести на ниво дескриптивног, али тако да елементи значења и даље остају у самој форми, као нераскидиви део јединственог ткива слике. Ова фантастична органска позорница, у којој се антагонизми ликовних елемената укрштају досежући својеврсне композиционе климаксе и потом разрешења, отвара своје завесе сугеришући посматрачу начин кретања међу слојевима и нивоима који заузимају одређени физичко-ментални простор слике, градећи атмосферу кроз сукобљавање и контрастирање појединих целина, било кроз волумен или кроз текстуру или смену топлих и хладних тонова боје, који омогућују својеврстан утисак хлађења и загревања слике. Понављајући мотиве и сугеришући просторно-временске загонетке у пределима слике, линије се оштрим потезом жилета развезују и свезују у бесконачан број комбинација. Међутим, ове линије, скоро никад у потпуности отворене, ипак чине саставни део затворених облика налик на тубе или жиле које путујући својим стаништима, понекад свијају гнезда у одређеним угловима слике, доброћудно помажући композицију. Идући трагом ових туба, откривамо читаве регије дефинисане сопственим системом имагинације, који буде низ асоцијација код посматрача. Тако поједини делови слике својом текстуром, облицима и бојеним квалитетом асоцирају на заостале трагове вегетације налик на маховину, коралне гребене, крвоток, влакнасту структуру неких материјала итд, појачавајући утисак тродимензионалности. Линије формиране у зграфито техници, гребањем слојева боје жилетом, на различите начине започињу свој експериментални живот унутар слике. Уколико и није могуће наћи излаз из овог заплетеног и загонетног крајолика, верујем да смо и без излаза сасвим безбедни у окриљу Чвалетових слика.
Александра Танић, историчар уметности

ОБЈАВЉЕНО: 9.4.2020.