Виртуелна изложба – Живорад Циглић Цигла

Ову виртуелну изложбу Културни центар Хаџи Рувим посвећује једном од најзначајнијих уметника лајковачке општине. Имали смо част да га 2018. године угостимо у нашој галерији, где смо поред изложбе скулптура организовали и промоцију његове књиге под називом „Колубарске јагљенице“ у којој је дао осврт на своје детињство проведено у родном крају и утицај дечачког искуства на будуће стваралаштво. Изложба представља својевсртан омаж у знак сећања на Живорада Циглића и његов рад.
“Прогласише ме за пустињака у скулптури јер сам оригиналан, препознатљив, друкчији, посебан. А бити оригиналан и само свој недостижан је сан сваког уметника“.

Живорад Циглић – Цигла (Скобаљ 4. мај 1931 – Београд 17. јул 2019)

Живорад Циглић Цигла рођен је у Скобаљу, Лајковац. Вајарство је учио у Сплиту, а студије завршио у Београду. Аутор је око педесет споменика, скулптура, рељефа, фонтана реализованих у слободном простору у земљи и иностранству. Извајао је преко две хиљаде скулптура и нацртао неколико хиљада цртежа. Приредио је више од стотину самосталних изложби скулптура у земљи и иностранству. Радови су му расејани по многим земљама света. Објавио је три књиге прозе и око две стотине прича. Извајао је већи број портрета – попрсја знаних и незнаних личности.

Да бисмо у потпуности разумели порекло уметничке имагинације Живорада Циглића, требало би кренути од раног развоја његове личности, од утицаја природе и фолклора, живих слика и прича које су се кроз сећање трансформисале из подсвесног дечијег афинитета ка фантастичном у један зрео уметнички израз, у ком је Циглић остајао веран својој дечачкој уобразиљи и тумачењу стварности из једне непоколебљиве визионарске перспективе, која није посустајала пред захтевима савремених уметничких настојања. Циглић је, пишући о свом детињству, увек наглашавао значај призора и слика које су настајале под утицајем усмених предања и страховања од разних невидљивих бића која су се крила у мрачним одајама природних творевина, која је, како би им се умилио, „вадио, чупао из пањева, клада, камења и стабала, обрађивао, обликовао, китио и кинђурио, и из маште претварао у истините и очигледне“. Многе од ових скулптура одликује детињаст, „безбрижни натурализам“, у ком репродуковање облика има за циљ извесну препознатљивост, а која по својој обради подсећа на примитиван праисторијски манир моделовања, са честим коришћењем полихромије у завршници. Цртежи који су настајали као припрема и могући предложак, указују на пажљиво осмишљену пластичну композицију. Користећи у својим радовима орах, дуд, багрем, гранит, мермер, бојени и ливени камен, бронзу, бакар, месинг, ковано гвожђе, бетон, затим материјале и готове предмете из околине, жицу, дугмад, клинове, пастику и многе друге, Циглић је законе маетеријала и њихове могућности, подређивао законима сопствене визије у којој је све употребљиво у корист изражавања коначне идеје, чинећи нека од ових дела изразито духовитим, веселим и топлим, док нека изазивају благи страх и нелагоду, враћајући нас древном, митолошком и архетипском. Разноликост, богатство детаља, композиције, ритма и инвенције, указују на један незауздани уметнички дух, који разиграно тумара у телу сваке од ових скулптура.
Александра Танић, историчар уметности

 

ОБЈАВЉЕНО: 18.12.2020.